Kolačići nam pomažu da bolje razumemo Vaše potrebe. Korišćenjem ovog sajta slažete se sa korišćenjem kolačića.

Velika Reka

24/04/2017 0 komentari jezero

Autor teksta : Zoran Cvetković

Selo Velika Reka kreće od Drine, pa se koritom Velike reke penje padinama Azbukovice, prema Mačkovom kamenu.

Položaj i granice sela

Selo, ili tačnije zaseoci, koji čine Veliku Reku, nalaze se na tromeđi opština Mali Zvornik, Krupanj i Ljubovija. Krupanj je u pravcu sever-severoistok, Ljubovija je jugoistočno. Dešava se tako da je par kuća sa desne obale Velike reke u opštini Mali Zvornik, a ako se samo malim, drvenim mostom pođe susedima, ili rođacima, zalazi se na teritoriju opštine Ljubovija.
Donji deo sela, pored Drine i regionalnog puta Loznica - Mali Zvornik - Ljubovija i dalje, nalazi se na još jednoj granici. Preko Drine je Bosna i Hercegovina. Početak sela (185 mnv) je na obali Drine, na 20. kilometru od Malog Zvornika.
Do drugog kraja sela (330 mnv), uz korito Velike reke prema Azbukovici, ostaje još 6 km asfaltnog puta. Ako se produži još nekoliko kilometara, stiže se do Mačkovog kamena.
Selo je razbijenog tipa (po Jovanu Cvijiću), ima približno 470 stanovnika, koji žive u oko 160 domaćinstava, u zaseocima Podgaj, Popović, Reka, Sastavci, Ilići. Najčešća prezimena su: Rakići, Radići, Petkovići, Smiljanići, Pantići, Đorđići.

Putem uz Veliku reku

Glavni put kroz selo prolazi dolinom Velike reke, malo levom obalom, pa mostom preko reke, nastavi desnom. Mada su vrlo dugo zajedno, čini mi se da reka i ljudi još uvek nisu podelili uski prostor između obronaka Azbukovice.
Reka je u sredini, seoske kuće i njive su sa strane, prema planini. Reka je ovih dana lepa i pitoma, desi se, međutim, da preko noći poraste, pa ponese i put, i mostove i deo domaćinstva.
I pored činjenice da mali broj stanovnika sela živi na relativno velikoj teritoriji, na putu i po okolnim padinama, sreo sam dosta ljudi. Razlozi su lep avgustovski dan i vreme berbe gajenih kupina. Ovog leta kupine su suviše lepe u odnosu na cenu po kojoj se otkupljuju.
Arhitektura sela nije karakteristična. Retko je domaćinstvo u kome, pored starije kuće, nije podignuta nova. Postoje, međutim, primeri tradicionalnih kuća, koje su vlasnici sačuvali i sredili, sa namerom da kuće prežive sadašnjost, a ukrase buduća vremena.
I pored blizine i slične konfiguracije terena, iznenadila me je činjenica da se starije seoske kuće značajno razlikuju od starih, seoskih kuća, na primer u Rujevcu, opština Ljubovija.
Nekada je selo bilo čuveno po svojih jedanaest vodenica. Postojale su dve vrste: porodične (današnjim rečnikom: preduzetničke) i redovničke, ili zajedničke.
Ovih dana, skoro neprimetne i nečujne, rade još uvek dve - Jordanova i Pajina vodenica. I pored insistiranja da čujem priče o lokalnim, vodeničkim vampirima, tajna je ostala tajna.

Okolina sela

Okolina sela je brdovita i pretežno šumovita. Autohtona vrsta je bukva, mestimično se javlja hrast. Od šumskih plodova nađu se gljive (medvedare, vrganji, lisičarke), različite lekovite biljčice (kamilica, majčina dušica, nana, kantarion).
Šumskih jagoda je najviše prema Mačkovom kamenu. Naravno, nezaobilazne su kupine koje, čini se, nema više ko da bere. Probao sam i tvrdim da su još uvek mnogo slatke i aromatične. Ne bi me začudilo da u nekom trgovinskom lancu ponude u plastičnim posudama, uz sertifikat i besmislenu napomenu, koja neminovno višestruko podiže cenu: „Organski gajena divlja kupina!“.
Šuma ne bi bila šuma da u njoj ne boravi poneka zverčica. Poskoka i šarki ima po kamenjarima, pa je poželjno te delove zaobići. Na poljima pored reke ima njiva sa kukuruzom. To je sasvim dobar razlog da se zapate jazavci i da se noću spuste, iz svojih šumskih jazbina, do sela. Moj poznanik šumar, iskusan i vrlo dobro obavešten, svedoči da je video i tragove medveda.

Dalje ka Mačkovom kamenu

Od gornjeg dela sela do Mačkovog kamena je nekoliko kilometara makadamskog puta. U doglednoj budućnosti i taj deo puta biće lako prohodan, pa će se tim pravcem do Krupnja stizati prilično brzo. U razgovorima, moji poznanici iz Velike Reke najčešće su pominjali dve geografske odrednice: Drinu i Mačkov kamen. Tako, lekovitog bilja ima najviše prema Mačkovom kamenu, a šumske jagode su tu najslađe. Zatim, u tom delu su lepe četinarske šume.
Međutim, selo i Veliku reku sa Mačkovim kamenom povezuje jedan od najtragičnijih događaja naše novije istorije. Naime, pred početak bitke na Mačkovom kamenu, u septembru 1914. godine, deo Počorekovih snaga kretao se dolinom Jadra (Bosna i Hercegovina). Nakon forsiranja Drine, do položaja na Azbukovici, stigli su baš ovim putem, dolinom Velike reke.
Još uvek, a sto godina posle bitke, na padinama Mačkovog kamena prema Velikoj Reci, nailazi se na delove vojničke opreme, rovove i tranšeje, delove tela austrougarskih vojnika.

Velika Reka a na Drini

Tokom boravka u Velikoj Reci želeo sam da doživim i upoznam gornji deo sela. Međutim, moji domaćini pričom su me stalno vraćali na početak puta i sela, na obalu Drine. Svako je imao svoje razloge. Ja sam tražio autentično selo, oni su se, iz sasvim praktičnih razloga, a još u prošlosti, spuštali na Drinu. Na početku sela su osnovna škola "Nikola Tesla", crkva sa spomen kosturnicom, seoske prodavnice, pošta i kafana. Moglo bi da se kaže da Veliku Reku čine dva, potpuno različita sela. Uostalom, i reka tu nestaje u Drini. Da prirodna, geografska razmeđa nije potpuno jasna, svedoči činjenica da je u tom delu Veliku Reku teško razgraničiti sa susednim selom Voljevci.

Iskreno, Drina je tu lepa, deluje mirno, pitomo. Postoje planovi da se na delu obale uredi plaža. Tačno je da Drina ponekad naraste i poplavi niže delove obale. Tačno je i da se uvek nakon toga vraćala u korito.
Ukoliko prolazite drinskim delom sela Velike Reka, putem Loznica - Ljubovija, pođite uz korito Velike reke, ka Mačkovom kamenu - prijaće.
U Velikoj Reci žive dobri ljudi, dobrodošli ste!

 

Napišite komentar

* Obavezno polje

Komentari (0)